Li­kov­na umjet­ni­ca Da­li­bor­ka Kor­dić autor­ka je još jed­nog spek­ta­kla ko­jim je is­pu­ni­la pro­stor, va­zduh i etar u Ga­le­ri­ji so­li­dar­no­sti, gdje se pr­vi put pred­sta­vi­la mul­ti­me­di­jal­nom pre­zen­ta­ci­jom „Ob-ses­sion”. Osta­ju­ći do­sljed­na svom sta­vu da ne pri­ča mno­go o svom dje­lu, umjet­ni­ca je i ovo­ga pu­ta da­la svo­jih 100 po­sto pri­ka­zav­ši na sto­ti­ne cr­te­ža uz pri­god­nu mu­zi­ku, po­kret i stav, lič­no uče­stvu­ju­ći u per­for­man­su, za­jed­no sa još če­tvo­ro mla­dih lju­di. Ukup­no 98 ra­do­va – cr­te­ža cr­no-bi­je­lih i u bo­ji po­sta­vlje­ni su u dvi­je pro­sto­ri­je ga­le­ri­je, u pr­vom di­je­lu gru­pi­sa­ni po dva, a u dru­gom-po če­ti­ri na jed­nom pa­nou. Još ne­ko­li­ko sto­ti­na cr­te­ža po­sje­ti­o­ci su vi­dje­li kroz slajd-šou, pro­jek­to­van na sa­mom otva­ra­nju iz­lo­žbe. Ko­ri­sti­la je mar­ke­re na pa­pi­ru, do­mi­nant­ne bo­je su sre­br­na, cr­na, zlat­na, po­ne­gdje i ra­pi­do­graf - za tan­ke cr­ne li­ni­je. Bi­lo je ne­mo­gu­će sve ra­do­ve iz­lo­ži­ti, te je autor­ka od­lu­či­la da ih pred­sta­vi i di­gi­tal­nom teh­ni­kom. Per­for­mans je pra­tio po­stav­ku, što je sve ukup­no či­ni­lo Da­li­bor­ki­nu mul­ti­me­di­jal­nu pre­zen­ta­ci­ju pod na­zi­vom „Ob-ses­sion”.
U ka­me­nom zda­nju pa­la­te Pi­ma, pro­sto­ru ko­ji je na­vi­kao na kon­ven­ci­o­nal­ne iz­lo­žbe, za Ma­ri­ju Mi­ha­li­ček, isto­ri­čar­ku umjet­no­sti, ko­ja je otvo­ri­la iz­lo­žbu, no­va po­stav­ka je neo­bič­na.
– Da­li­bor­ka is­tra­ja­va u pro­jek­ti­ma ko­ji su ve­o­ma za­htjev­ni, sa­sto­je se i od li­kov­nog di­je­la, sli­ka i cr­te­ža, vi­deo-pro­jek­ci­je i per­for­man­sa sa uče­sni­ci­ma, ta­ko da po­sta­je je­dan je­din­stven mul­ti­me­di­jal­ni iz­raz ko­ji se fan­ta­stič­no uklo­pio u Ga­le­ri­ju so­li­dar­no­sti, ko­ja je pr­vi put do­ma­ćin ova­kvom do­ga­đa­ju. Da­li­bor­ku sam po­zna­va­la kao iz­van­red­nog cr­ta­ča, ali nje­ne per­for­man­se pr­vi put sa­da vi­dim. Tra­je go­di­na­ma, odr­ža­la je raz­ne pro­jek­te ne sa­mo u Ko­to­ru, ne­go i u ino­stran­stvu i či­ni mi se da li­kov­na kri­ti­ka nju ne­pra­ved­no za­o­bi­la­zi. Ona to za­vre­đu­je svo­jom umjet­no­šću, a na­ro­či­to svo­jim en­tu­zi­ja­zmom, ener­gi­jom ko­jom je i me­ne za­o­ku­pi­la ovih da­na. Nje­na umjet­nost ni­je do­volj­no pre­po­zna­ta kao vri­jed­nost. Ve­če­ra­šnja po­sje­ta i sa­stav nje­nih po­što­va­la­ca do­ka­zu­je da će Da­li­bor­ka si­gur­no ima­ti i ubu­du­će svo­ju oda­nu pu­bli­ku – ka­že Mi­ha­li­ček, ko­ja je u ime OJU Mu­ze­ji Ko­tor - Ga­le­ri­ja so­li­dar­no­sti štam­pa­la ka­ta­log za iz­lo­žbu.
– Op­se­si­ja kao po­ja­va, op­sjed­nu­tost me­đu­ljud­skim od­no­si­ma, (ne)ko­mu­ni­ka­ci­jom, pot­pu­ni iz­o­sta­nak lič­ne ko­mu­ni­ka­ci­je, te­ma je ovog Da­li­bor­ki­nog ra­da. Iako sli­kar po obra­zo­va­nju i če­sto po opre­dje­lje­nju, Da­li­bor­ka se ovo­ga pu­ta u naj­ve­ćem di­je­lu iz­ra­zi­la cr­te­žom i li­ni­jom kao sa­mo­stal­nom li­kov­nom ka­te­go­ri­jom i na­no­vo se po­sli­je ni­za go­di­na po­no­vo pred­sta­vi­la kao iz­van­re­dan ne­pri­ko­sno­ven cr­tač. Nje­no vla­da­nje li­ni­jom je za­di­vlju­ju­će, na pot­pu­no isti na­čin pri­stu­pa i kom­po­zi­ci­ji - njo­me vla­da per­fekt­no i ne­po­gre­ši­vo. Iz­ra­žaj­no je to­li­ko ubje­dlji­va da čo­vjek ni pred jed­nim nje­nim ra­dom ne­ma ni­jed­nu di­le­mu... To je kva­li­tet ko­ji kra­si ri­jet­ke, a ona je­ste iz­u­zet­na. Ona je naj­im­po­zant­ni­ja po­ja­va na li­kov­noj sce­ni u Cr­noj Go­ri da­nas – is­ti­če Ta­tja­na Kri­je­što­rac, isto­ri­čar­ka umjet­no­sti..
Pr­va iz­lo­žba Da­li­bor­ke Kor­dić bi­la je „Ula­zak u cr­tež”. Spek­ta­klom „Iz­nad” u Atri­ju­mu sa­mo­sta­na Sv. Fra­nja po­zva­la je pro­šle go­di­ne po­sje­ti­o­ce „na žur­ku, a pret­hod­nom po­stav­kom „Kor­po men­te” i ovom „Op­se­si­jom” ona za­tva­ra krug.M.D.Po­po­vić


Hi­po­kri­zi­ja u me­đu­ljud­skim od­no­si­ma

- Sva­ka nje­na iz­lo­žba je mul­ti­me­di­jal­ni spek­takl, te­melj nje­nog iz­ra­za je cr­tež, ali je sva­ki njen per­for­mans dio kon­cep­ta. U ovoj po­stav­ci – per­for­man­su ona po­la­zi od mu­ško-žen­skog prin­ci­pa, ta­ko da su dvo­je mla­dih lju­di u cen­tru ga­le­ri­je sta­ja­li na po­sta­men­tu u jed­noj tan­tra po­zi, dok je Da­li­bor­ka sje­di­la u dru­štvu dvi­je dje­voj­ke i po­vre­me­no po­kri­va­la li­ce ma­skom, da bi da­la svi­ma do zna­nja u ka­kvoj hi­po­kri­zi­ji mi ži­vi­mo. Ma­ska je sim­bol te hi­po­kri­zi­je. Op­se­si­ja ni­je erot­ski čin gdje se sve svo­di na tre­nut­no za­do­volj­stvo – ov­dje se ra­di o po­tre­bi za po­sje­do­va­njem, ali i o po­tre­bi za pri­pa­da­njem. U Da­li­bor­ki­nom ra­du ja pre­po­zna­jem strah od usa­mlje­no­sti, pri­mi­je­tio je no­vi­nar Zo­ran Mar­ko­vić, ko­ji pra­ti Da­li­bor­kin rad od nje­ne pr­ve iz­lo­žbe.